Arhimed rafting - septembar 2013.

Nedelja, za druge firme slobodan dan, a mi, Arhimed tim, od 6 budni (neko ranije), završavamo uobičajene radne obaveze. Međutim, ova je, radna nedelja, po nečemu drugačija. Arhimed tim sprema se za rafting. Od starta se osjećala spontanost (neko bi to zvao nedostatkom organizacije). Spontano smo se rasporedili po automobilima (2 komada), pokupili dokumenta i krenuli. Imali smo čak i sokove. Kanjon Pive je ispred nas… Planine gole vrleti, lomile nam put… Dva sata vožnje, par rizičnih preticanja i policajac koji maše iz samo njemu poznatih razloga, obilježile su prvi dio dana.

Rafting kamp napokon. Na put smo krenuli sa puno puno neizvjesnosti. Čuli smo da je Tara veća nego ikad prije u septembru. Punih 7 cm viša nego svih ranijih godina. Bilo je i straha. Međutim, kurpulentni skiper je ulivao povjerenje …Da, u dobrim smo rukama.
U odijelima za rafting (vidi na slici) smo izgledali savrseno! Odlično smo se i osjećali.

Sigurnost na prvom mjestu: Baćika provjerava opremu.

Međutim, ispostavilo se da spust nije ni malo opasan, naprotiv, bio je kao stvoren za opuštanje, zezanje, druženje u prirodi. Ipak, aderenalin je odradio svoje. Bili smo nesnosno bučni. Skiper nas je nekolko puta opomenuo da budemo tiši jer je gubio koncetraciju i postojala je ralna opsanost da udjemo u teritorijalne vode BiH. 😀 Šalu na stranu, na našem čamcu, nije bilo alkohola, pa ni pjesme, više nekog prijatnog razgovora i smijeha. Skiperu smo takvi bili prilično dosadni.  Ovom prilikom želimo da pozovemo gospođu iz Kotora, iz susjednog čamca, da nam dostavi fotografije nastale tokom spusta. U protivnom svi će misliti da smo lažirali rafting.

Sam rafting trajao je tri sata (obično traje sat i po).

Napominjemo da smo skoro svi veslali. Tokom spusta pravili smo pauze za odmor i kupanje. Mještani su jako ljubazni. Konjima iz planine spustaju razne poslastice. Kako su nas dočekali. Da nas je sramota.

Tokom posljednje puze nekoloko hrabrih Arhimedovaca odlučilo se za kupanje ispod vodopada.

Nekima je čak i pozlilo. 🙂

A neki su, uprkos tome što su najranije ustali, bili dobre volje.

Šefica je takođe bila vidno dobro raspoložene, ona je uostalom i zabilježila sve ove divne kadrove.

Izgubljenu energiju tokom napornog raftinga trebalo je nadoknaditi. Zato su se rafteri uputili u etno selo „Montenegro“. Tamo smo imali kraću prepirku sa bahatom konobaricom. Umjesto da sami izaberemo meni, bili smo prinuđeni da jedemo šest različitih, ukusnih, jela.

Etno selo je bilo toliko prijatno i inspirativno da su se pripravnice odlučile da stanu na ˝ludi kamen˝.

Vidimo se, opet, u maju, na većem vodostaju. 😉

Aleksandra, Danijel, Jelena
24.09.2013